Verujemo, da staro i novo nisu odvojeni, već žive jedno pored drugog. Da “staro” — ne znači “ugaslo” ili “nepotrebno”, a “novo” — nije uvek “rušilačko” ili “negirajuće”. Istražujemo kako se staro i novo ispoljavaju u odnosima među ljudima, u porodici — između roditelja i dece, u navikama, tehnologijama, jeziku, načinu života, pogledima na iste stvari, u sudaru tradicije i promena. Čak i unutar jedne osobe — kao odrastanje ili pokušaj da se sačuva ono što nestaje. Prikazujemo filmove koje su snimili tinejdžeri, ali ovaj festival — nije samo o tinejdžerima. On govori o našim odnosima s vremenom, godinama, iskustvom — i budućnošću.

Želimo da postavljamo jedni drugima pitanja, a ne da nudimo gotove odgovore. Festival “Čestice” — je poziv na takav razgovor.

Govorimo o tome koliko se brzo menja svet i kako se mi sami menjamo. I pokušavamo da pronađemo mesto za sve nas u tom promenljivom svetu. Mesto čoveka. Ne želimo da razmišljamo jednodimenzijalno, već da primećujemo i poštujemo ono važno, što postoji kod najrazličitijih ljudi. Ono što ih čini jedinstvenima, i što ih povezuje.

Stvaramo prostor, u kojem možemo pošteno da govorimo o onome, o čemu mislimo. Čak i ako je o tome teško ili neprijatno govoriti. Verujemo da svako može imati svoju istinu, a takođe — da je važno poštovati tuđu istinu.

Naš festival — je o tome, što nas brine sada i što će nas brinuti sutra. Ali i o onome, što je uvek važno, bez obzira na vreme.

Ne objašnjavamo, kako svet treba da bude uređen. Pričamo o tome, kako smo mi uređeni. Želimo da naučimo da vidimo i čujemo jedni druge.

Svaki film, svako mišljenje, svako od nas — to je pojedinačna čestica, koja čini celinu. Samo zajedno počinju da međusobno deluju, da iskre, da se menjaju.

Ovaj festival govori o tome, kako tinejdžer kaže: “Evo kako ja osećam”, a odrasla osoba iznenada odgovara: “Tako i ja”.